Grejanje klimom vs pelet, drva i gas — realan račun za zimu 2026/27

Transparentno na početku: Neca Klime prodaje i ugrađuje klima uređaje, pa imamo komercijalni interes za ovu temu. Zato u tekstu nalazite i sedam situacija u kojima grejanje klimom nije dobra ideja, sve izvore na kojima se brojevi zasnivaju, i način na koji smo ih izračunali — da možete sami da proverite.

Kratak odgovor

Ako vas zanima samo zaključak:

• Inverter klima daje 3,5–4 kWh toplote iz 1 kWh struje. Svaki električni radijator daje 1 kWh. Tu je cela razlika.
• Po ceni korisnog kilovat-sata, orijentaciono: klima ~2,6–2,9 din, drva u dobroj peći ~6,7 din, pelet ~9,8 din, električni radijator ~10,2 din.
• Najveća zamka nije uređaj, nego tarifne zone. Grejanje klimom dodaje oko 270 kWh mesečno za stan od 40 m², što tipično domaćinstvo prebacuje iz zelene u plavu zonu — i onda račun bude veći od očekivanog, iako klima radi savršeno.
• Klima greje jednu zonu, ne ceo stan. Sobe za zatvorenim vratima ostaju hladne.
• Isplati se najviše: stan do oko 60 m² sa otvorenim prostorom, niska bazna potrošnja struje, i ako već imate inverter klimu — tada je grejanje funkcija koju već posedujete i ne koristite.

Detalji, izvori i način izračunavanja su ispod.

Zašto klima greje jeftinije od svega što gori

Inverter klima ne proizvodi toplotu. Ona je prenosi — izvlači je iz spoljnog vazduha i ubacuje u prostoriju. Zato iz 1 kWh struje dobije 3 do 4 kWh toplote.

To je razlika koju većina poređenja promaši:

Svaki električni grejač je 100% efikasan i tu nema šta da se popravi — to je fizika, ne marketing. Nijedan „norveški radijator” nije efikasniji od grejalice iz supermarketa; može biti prijatniji, tiši i bolje regulisan, ali iz kilovata struje daje tačno kilovat toplote.

Klima izlazi iz te granice jer radi kao toplotna pumpa. Ista mašina koja vam leti izbacuje toplotu iz stana, zimi se okrene i ubacuje je unutra.

Šta je SCOP i koji broj tražiti

SCOP je sezonski koeficijent efikasnosti u režimu grejanja — koliko kWh toplote uređaj dâ po kWh struje kroz celu sezonu, ne u idealnom trenutku. Evropska regulativa (Regulativa Komisije EU br. 626/2011, Aneks II) vezuje energetske klase direktno za SCOP:

Praktično pravilo: ako klimu kupujete i zbog grejanja, ne gledajte samo klasu za hlađenje. Na nalepnici su dve, i ona za grejanje je ta koja vam zimi puni ili prazni džep. Klasa A+ ili bolja u grejanju je ono što ima smisla.

Realan račun u dinarima — i kako smo do njega došli

Objavljeno poređenje kao polazna točka

Dnevni list Danas je u novembru 2025. uporedio grejanje stana od 40 m² (potreba oko 3,2 kW, oko 10 sati dnevno, potrošnja unutar zelene zone):

Razlika je oko 3,5 puta — tačno onoliko koliko i predviđa COP od 3–4.

Kako smo izračunali cenu korisnog kilovat-sata

Da bi poređenje sa ogrevom bilo pošteno, ne gleda se cena energenta, već cena jednog korisnog kilovat-sata — onog koji zaista dođe do prostorije, posle gubitaka u peći ili kotlu. Formula:

din po korisnom kWh = cena energenta ÷ (energetska vrednost × stepen korisnosti uređaja)

Ulazni podaci koje smo koristili, i odakle su:

Važno o ceni struje: zvanični EPS i AERS cenovnik od 01.10.2025. objavljen je kao skenirani dokument, pa cifru od 10,2 din/kWh nismo mogli da potvrdimo direktno iz njega. Izveli smo je iz objavljenih brojeva Danasa. Uzmite svoj poslednji račun, podelite ukupan iznos sa brojem potrošenih kWh i ubacite svoju cifru u formulu — dobićete precizniji rezultat od bilo koje prosečne vrednosti.

Rezultat

Ovo su procene, ne cenovnik. Vaša peć može biti bolja ili gora, cena drva zavisi od stovarišta, a cena struje od vaše zone. Ali redosled se ne menja ni kad se cene pomere za 20%: klima je ubedljivo najjeftinija, drva u dobroj peći druga, pelet i direktna struja na dnu.

Šta u ovaj račun nije ušlo, u obe strane:

• Kod drva i peleta: nabavka, prevoz, prostor za skladištenje, unošenje, čišćenje, pepeo, potpaljivanje svako jutro.
• Kod klime: to što greje jednu zonu a ne ceo stan, i to što dodatna potrošnja može da vas pomeri u skuplju tarifnu zonu. Oba su obrađena niže.
• Kod svih: cena samog uređaja i ugradnje.

Ako vas zanima samo potrošnja u kWh, bez poređenja sa ogrevom, detaljno smo je razložili u tekstu koliko struje troši klima.

Zamka koju niko ne pominje: tarifne zone

Ovo je deo zbog kojeg ljudi dobiju račun i pomisle da su prevareni, iako je klima radila savršeno.

U Srbiji se struja za domaćinstva ne naplaćuje po jednoj ceni, nego po zonama, prema mesečnoj potrošnji:

Svaka sledeća zona je skuplja. I tu je problem: grejanje klimom dodaje kWh na vaš postojeći račun.

Vratite se na primer od 40 m². Klima je potrošila oko 274 kWh mesečno. Ako vaše domaćinstvo i bez grejanja troši 250 kWh — a to je normalno za frižider, bojler, mašine, rasvetu i TV — vaš ukupni mesečni račun je oko 524 kWh. To vas prebacuje iz zelene u plavu zonu, i to za sve iznad 350 kWh, ne samo za grejanje.

Klima je i dalje višestruko jeftinija od peleta i od radijatora. Ali nije jeftinija onoliko koliko izlazi kad računate sa cenom iz zelene zone. To je razlika između prijatnog i razočaravajućeg oktobarskog računa.

Praktičan savet: pogledajte svoje račune od prošle zime i vidite u kojoj ste zoni bili bez grejanja klimom. Ako ste već blizu 350 kWh, računajte sa cenom iz plave zone, ne zelene.

Dodatno, na cenu energije se dodaju: obračunska snaga, naknada za povlašćene proizvođače, naknada za poboljšanje energetske efikasnosti, akciza po stopi 7,5%, taksa za javni medijski servis i PDV. Zbog toga je „din po kWh” koji vi zaista plaćate uvek veći od cene energije iz cenovnika.

Šta se dešava sa cenama ove jeseni

• Poslednje poskupljenje bilo je 1. oktobra 2025. i iznosilo je 6,6%. Istom odlukom je granica crvene zone spuštena sa 1.600 na 1.200 kWh — što je samo po sebi pogoršalo poziciju svih koji se greju na struju.
• Za jesen 2026. novo poskupljenje je najavljeno — očekuje se usklađivanje sa inflacijom, reda 3–4%, kao deo obaveza prema MMF-u.
• Vlada se obavezala i da do kraja avgusta 2026. razmotri reformu samog blok-tarifnog sistema, što može značiti novo pomeranje granica zona.

Zbog ovoga postoji i inicijativa iz stručne javnosti: pokrenuta je peticija za povlašćenu tarifu za domaćinstva koja se greju toplotnim pumpama i inverter klimama, sa argumentom da spuštanje crvene zone kažnjava upravo najefikasnije sisteme i indirektno vraća ljude na drva i ugalj. Ishod je neizvestan, ali pokazuje da je tema živa.

Gde grejanje klimom ne radi — pošteno

Ako ovo preskočite, dobićete pogrešnu odluku.

Klima greje jednu zonu, ne ceo stan

Jedna unutrašnja jedinica greje prostor u kojem visi i ono što je otvoreno ka njoj. Spavaća soba za zatvorenim vratima ostaće hladna. U trosobnom stanu sa hodnikom i zatvorenim vratima, jedna klima nije rešenje za grejanje — ona je rešenje za dnevnu sobu.

Za veće stanove to znači ili multi-split sistem sa više unutrašnjih jedinica, ili klimu kao glavni izvor u najkorišćenijem prostoru plus nešto drugo za ostalo. Kako se određuje koliko BTU treba po prostoriji, prošli smo u tekstu koja klima za stan po kvadraturi, a možete i sami da izračunate kroz naš BTU kalkulator.

Efikasnost pada kad spolja padne temperatura

SCOP je sezonski prosek. Na konkretno hladan dan COP je manji — mašina se muči više da izvuče toplotu iz hladnijeg vazduha. Uz to se periodično uključuje defrost ciklus: spoljna jedinica se otopljava od leda i tokom tih nekoliko minuta ne greje, nego troši.

Evropska regulativa definiše granice rada za deklarisanje SCOP-a: za prosečnu klimatsku sezonu granica je −7 °C, a za hladniju −15 °C. Uređaji deklarisani za hladniju sezonu rade i na −15 °C, uz manju efikasnost.

Za beogradske uslove to praktično znači: klima pokriva veći deo grejne sezone bez problema, ali za najhladnije dane treba imati rezervu — bilo drugi izvor grejanja, bilo prihvatanje da tih dana račun bude viši. Koji modeli su za ovo pravljeni, izdvojili smo u tekstu najbolje inverter klime za zimu.

Ako je klima jedini izvor grejanja, nemate rezervu

Ovo je rizik koji se retko pominje. Ako se klima pokvari u januaru, ostajete bez grejanja dok se ne obezbedi deo. U sezoni su servisi najzauzetiji, a delovi za pojedine modele ne stoje na lageru.

Ako planirate klimu kao jedini izvor grejanja, imajte plan B — grejalicu, uljni radijator, bilo šta. Ne zato što se klime često kvare, nego zato što cena greške u januaru nije finansijska. Ako klima prijavi kod greške, značenje kodova smo objasnili u tekstu greške na klimi i šta znače kodovi.

Proverite električnu instalaciju

Klima koja greje 10 sati dnevno je bitno drugačije opterećenje od klime koja hladi povremeno. U starijim beogradskim zgradama sa originalnim instalacijama, kontinuirano grejanje na struju — bilo klimom, bilo radijatorima — može da otvori pitanje preseka provodnika i osiguranja.

Ovo nije razlog da ne grejete klimom. Jeste razlog da instalaciju pogleda električar, pogotovo ako u stanu imate i bojler i ringlu na struju. Ne procenjujte to sami i ne rešavajte zamenom osigurača za jači.

Nije svaka klima za grejanje

Starije standardne, takozvane on/off klime, u režimu grejanja rade osrednje i troše znatno više od inverter modela. Ako imate klimu od pre deset godina, ovaj račun se na nju ne odnosi. Razliku smo razložili u poređenju inverter vs standard klima.

Komfor je drugačiji

Klima greje topao vazduh koji ide nagore, a ne zračenjem kao radijator. Neki ljudi to prihvate bez razmišljanja, nekima je neprijatno — suši vazduh, oseti se strujanje, čuje se unutrašnja jedinica. To nije kvar; to je priroda sistema. Vredi probati pre nego što se odluka gradi samo na tabeli.

Prljav uređaj ne postiže te brojeve

Zapušen filter i prljav izmenjivač mogu da obore efikasnost bez ijednog vidljivog znaka osim višeg računa. Ako klimu koristite za grejanje, servis pre sezone nije preporuka nego uslov da brojevi iz ovog teksta važe.

Šta se radi i šta možete sami, opisali smo u vodiču za održavanje klime i u tekstu kako pripremiti klimu za grejnu sezonu. Ako klima već sada radi slabije nego ranije, pogledajte i 7 razloga zbog kojih klima slabo hladi — isti uzroci pogađaju i grejanje.

Klima ili toplotna pumpa?

Inverter klima je toplotna pumpa vazduh-vazduh. Razlika je u nameni i ceni.

Za stan u Beogradu, klima je u ogromnoj većini slučajeva jedina od ove dve koja se uopšte isplati. Toplotna pumpa vazduh-voda ima smisla u kući gde menjate ceo sistem grejanja.

O subvencijama, precizno

Državni program energetske efikasnosti sufinansira do 50% vrednosti investicije za pojedinačne mere, do 65% za pakete mera i do 90% za energetski ranjiva domaćinstva. Prijava ide preko lokalne samouprave, po javnom pozivu.

Ono što treba znati bez uvijanja: toplotne pumpe su navedene kao mera, a inverter klime nisu eksplicitno. Program pokriva izolaciju, stolariju, toplotne pumpe, kotlove na gas i pelet, solarne panele i kolektore.

Pre nego što računate na subvenciju za klimu, pročitajte tekst aktuelnog javnog poziva svoje opštine — uslovi se razlikuju od poziva do poziva. Ne oslanjajte se na ovaj tekst, ni na bilo čije tumačenje, nego na sam poziv.

Kome se grejanje klimom najviše isplati

Profil kod kojeg ovo radi najbolje:

• Stan do oko 60 m² sa otvorenim prostorom — jedna dobro dimenzionisana jedinica pokriva ono što treba
• Domaćinstvo sa niskom baznom potrošnjom struje — ostaje niže u tarifnim zonama
• Ljudi koji nisu kod kuće ceo dan — inverter reaguje brzo, nema smisla održavati inerciju kao kod čvrstog goriva
• Ko već ima inverter klimu za hlađenje — grejanje je funkcija koju već posedujete i ne koristite, marginalni trošak je nula
• Stanovi bez dimnjaka ili bez prostora za ogrev — gde pelet i drva nisu ni opcija

Profil kod kojeg treba dobro razmisliti:

• Veliki stan sa mnogo zatvorenih prostorija
• Domaćinstvo koje već i bez grejanja ulazi u plavu ili crvenu zonu
• Kuća sa slabom izolacijom — tu nijedan sistem ne pomaže dovoljno dok se zid ne uradi, klima će samo jeftinije grejati ulicu
• Stan gde bi klima bila jedini izvor grejanja, bez ikakve rezerve

Često postavljana pitanja

Da li se grejanje klimom isplati u Srbiji?

Po ceni korisnog kilovat-sata, da — inverter klima je oko 3,5 puta jeftinija od direktnog električnog grejanja i jeftinija od peleta. Uslov je da imate inverter model sa dobrom energetskom klasom u grejanju i da uzmete u obzir da dodatna potrošnja može da vas pomeri u skuplju tarifnu zonu.

Do koje temperature klima greje?

Zavisi od modela. Evropska regulativa definiše granicu rada od −7 °C za prosečnu klimatsku sezonu i −15 °C za hladniju. Uređaji deklarisani za hladnije uslove rade i na −15 °C, ali sa manjom efikasnošću i češćim defrost ciklusima. Konkretnu granicu za svoj model nađite u tehničkim podacima proizvođača.

Koliko struje troši klima za grejanje mesečno?

Za stan od oko 40 m², pri oko 10 sati rada dnevno, red veličine je oko 270 kWh mesečno. Za istu toplotu, električni radijator bi potrošio oko 960 kWh. Konkretan broj zavisi od izolacije, spoljne temperature i podešene temperature.

Da li je bolje da klimu isključujem ili da radi ceo dan?

Kod inverter uređaja je u većini slučajeva efikasnije da radi kontinuirano na nižoj snazi i održava temperaturu, nego da je gasite i palite da greje iz hladnog. Ako niste kod kuće duže od nekoliko sati, obično ima smisla spustiti na nižu temperaturu, a ne isključiti do kraja. Koliko je razlika velika zavisi od izolacije stana — u dobro izolovanom prostoru je mala.

Da li klima može da zameni centralno grejanje?

U stanu sa otvorenim prostorom i dobrom izolacijom može, kao glavni izvor. U stanu sa više zatvorenih prostorija jedna klima ne može; potreban je multi-split ili kombinacija sa drugim izvorom. I u oba slučaja je razumno imati rezervni izvor toplote.

Šta je isplativije, klima ili pelet?

Po korisnom kilovat-satu klima je jeftinija — po našoj proceni oko 2,6–2,9 dinara prema oko 9,8 dinara za pelet. Pelet ima prednost što ne zavisi od tarifnih zona i greje ceo prostor preko jednog uređaja, ali zahteva skladištenje, nabavku i svakodnevni rad oko peći.

Da li mi treba nova klima ili može stara?

Ako je stara klima on/off, dakle nije inverter, brojevi iz ovog teksta za nju ne važe. Inverter je taj koji pravi razliku u grejanju. Ako niste sigurni šta imate, pošaljite nam oznaku modela sa unutrašnje jedinice i reći ćemo vam.

Da li grejanje klimom troši više od hlađenja?

Obično da, jer je razlika između željene i spoljne temperature zimi veća nego leti. Stan grejete sa −2 °C na 21 °C, a leti hladite sa 34 °C na 25 °C. Uz to zimi radi i defrost ciklus.

Šta dalje

Dva praktična koraka:

1. Ako već imate inverter klimu — zakažite servis pre nego što je prebacite na grejanje. Prljav uređaj ne postiže brojeve iz ovog teksta. Servis klima uređaja
2. Ako je kupujete — gledajte energetsku klasu u režimu grejanja, ne samo u hlađenju, i dimenzionišite po prostoru koji zaista greje. Pogledajte modele ili pročitajte više o ugradnji.

Ako želite da vam neko prođe kroz vaš konkretan stan i kaže da li ovo ima smisla u vašem slučaju — pozovite. Procena je besplatna i reći ćemo vam i kad odgovor bude „nemojte”.

064 079 8346

Izvori

• Regulativa Komisije (EU) br. 626/2011, Aneks II i Aneks VII — energetske klase, SCOP i referentni projektni uslovi
• „Inverter klima ili norveški radijator: Čime je jeftinije grejati se ove zime?”, Danas, 17.11.2025.
• „Grejna sezona 2026/27 — cene peleta i ogrevnog drveta”, Danas, 13.08.2026, sa izjavama prof. Branka Glavonjića, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
• „Poskupljenje struje — zelena, plava i crvena zona”, Danas, 20.06.2026.
• Odluka o cenama električne energije za garantovano snabdevanje, primena od 01.10.2025, EPS i AERS
• Objašnjenje računa za električnu energiju, eps.rs
• Peticija za povlašćenu tarifu za toplotne pumpe i inverter klime, Danas, 16.12.2025. i 22.12.2025.
• Program sufinansiranja energetske efikasnosti, cistaenergija.rs

Tekst je informativan i zasnovan na cenama iz avgusta 2026. Cene energenata i struje se menjaju — proverite aktuelnu cenu kWh na svom računu pre nego što donesete odluku. Nismo energetski savetnici i ovaj tekst nije zamena za procenu vašeg konkretnog objekta.